Senzorna dijagnostika i tretman

• Probleme u ishrani (jede jednu namernicu, izbirljivo je…)
• Problem u spavanju (teško se uspavljuje, lako se budi, lagan san ima, budi se noću, spava samo nekoliko sati…)
• Probleme u govoru (govor kasni, nerazumljivo govori, probleme sa izgovorom)
• Probleme u igri ne zna da se igra adekvarno za uzrast, ne zna da se samo zaigra, stalno traži da ga zabavljate, ne igra se sa drugom decom)
• Probleme u socijalizaciji (teško prihvata vrtić, nove prostore, vezano je za vas, nema drugare…)
• Izbegava ili teško podnosi neku odeću ili obuću, izbirljivo je.
• Stalno je u pokretu, nema pažnju, hoda na prstima, plaši se nekih iznenadnih zvukova, povraća u vožnji, tvrdoglavo je i mislite da vas zeza namerno.

Ako ste dete prepoznali u nečemu od gore navedenog vreme je da uradite senzornu dijagnostiku.

Senzorni problemi često znaju biti jedini razlog zašto dete kasni u govoru.

Prostor je specijalno opremljen za potrebe dece, gde mogu da se kreću i uče, poseduje senzornu sobu za potrebe senzorne terapije, opremljen sa didaktičkim materijalom i igračkama za decu.

Osnivač centra je Jovanka Blagojević, zaljubljenik u decu i učenje. Volim i prirodu i čokoladu. Osnovne studije završila 2002. godine od kada i radim u privatnoj praksi. Želja za stalnim učenjem mi nije dala da se tu zaustavim te vi danas imate logopeda koji „skenira“ dete iz raznih uglova i tako i tretman radi. Završila brojne edukacije iz struke ali van nje: Montesori program, terapiju igrom, senzornu dijagnostiku i tretman,Brain Gym, Rock Star therapy, digitalnu manipulaciju, NLP, jogu lica, hipnozu, reiki.

Više od 20 godina iskustva u radu sa ko zna koliko hiljada dece i roditelja.

Sve to mi omogućava da sagledam dete iz raznih uglova kao kompletnu ličnost.

Naš cilj jeste dati “krila“ detetu i roditeljima. Jer mi zajedno (dete, roditelj i mi) možemo sve i nikad ne znamo gde je kraj. Stimulacija je osnov za razvoj sposobnosti.

O senzornoj dijagnostici

Naša čula su naši senzori. To je prva stanica preko koje mi dobijamo informacije o svetu oko nas, ali i u nama. Senzornim sistemom u balansu i dobrom integracijom svih čula tj. informacija iz čula mi možemo adekvatno funkcionisati, učiti, igrati se, kretati, biti fokusirani…

Ukoloko senzorni sistem nije u balansu dolazi do neadekvatnog ponašanja, učenja, igre i do svih ovih gore navedenih problema. Dolazi do poremećaja i odstupanja u razvoju koja više ili manje remete dete u razvoju.

Odstupanja mogu ići od hiperosetljivosti (dete je preosetljivo) na nekom čulu preko hipoosetljivosti (dete je nedovoljno osetljivo) do senzornog traženja (gde stimulacije čula nikada dosta, stalno žele još, još).

Ni jedan od ovih odstupanja nije dobaro i stvara probleme u razvoju. Stepen izraženosti problema zavisiće od kombinacije odstupanja senzornog sistema kao i kombinacije drugih bolesti ili stanja.

Kako senzorni problemi utiču na život deteta?

Da senzorni problemi ne daju probleme njima se ne bismo ni bavili. Ovo su neki problemi i zašto nastaju:
• Kašnjenje u progovaranju, nastaje zbog više stvari, evo nekih veza sa senzornim sistemom, dete uči reči tako što prvo senzorno opipa predmet,taktilno osetljivo dete će izbegavat da dodiruje predmete i stvari što direktno utiče na govor i jezik. Govor učimo slušanjem,vestibularno osetljivo dete će imati probleme jer početek vestibularnog čula se nalazi u srednjem uhu i direktno je vezano sa sluhom.Taktino osetljivo dete će manje pomerati jezik jer u ustima imamo dosta taktilnih receptora. Još jedna direktna veza zašto govor kasni.
• Problemi artikulacije. Zbog taktilne osetnjivosti dete manje pokreće jezik samim tim oštećen je izgovor nekih glasova i govor nerezumljiv. Deca koja imaju problema sa propriocepcijom ne znaju gde se nalaze delovi tela u ovom slučaju jezik i delovi govornih organa bitni za pravilan izgovor te je to još jedan razlog za poremećaj artikulacije.
• Problem ishrane, deca nisu razmažena, tvrdoglava ili nešto treće nego imaju problem. Taktilno preosetljivo dete ne može da jede jer u ustima imamo dosta taktilnih receptora koji deci izazivaju gađenje,prave problene pa čak i stvaraju bol prilikom unosa neke hrane.
• Problemi u socijalizaciji. Dete izbegava sve što nije sigurno, a sigurna je samo mama i kuća. Dete senzorno osetljivo može izbegavati neka bučna mesta, neke ljude, nepoznate, neku hranu ili sve to preterano tražiti. Ako dete nešto izbegava o tome ne može ništa ni naučiti. Ne možeš biti socijalan i imati drugove a izbegavati druženja, vrtiće i igraonice jer ti tamo smeta zvuk, neka svetla, neki dodir… zbog toga nastaju i problemi u razvoju.
• Problemi pažnje i učenja. Sve dok dete ne zadovolji svoje senzorne potrebe neće imati pažnju za učenje bilo čega.

Senzorni problemi kako dete raste se smanjuju, ali neće nikada nestati ako se ne radi na tome, samo će promeniti formu. Tako u školskom uzrastu možemo imati probleme čitanja i pisanja, usvajanja akademskih veština, probleme druženja, siromašan rečnik, a kasnije i probleme u pubertetu.

Zbog toga je bitna rana dijagnostika i tretman kako bi sprečili posledice.

Kako izgleda tretman?

Tretman se radi u senzornoj sobi. Radi se kroz igru i radi ga senzorni terapeut.
Na osnovu analize podataka o senzornom profilu deteta terapeut pravi plan terapije.
Dok se dete igra i uči, zadatak terapeuta je da spremi senzornu sobu baš za to dete prema njegovom senzornom profilu, usmerava razvoj bitnih sposobnosti a da to dete ništa ne primeti, dete se samo igra.
Najbolja senzorna terapija gledano od osobe koja nije stručna treba da izgleda tako da se dete igra, smeje i uživa kao da se ništa ne dešava. Nema pritiska, nametanja, moranja. Dete slobodno bira i igračke i šta da se igra.

Kako izgleda senzorna soba?

Senzorna soba mora da obezbedi detetu da se kreće i stimuliše sva njegova čula. Treba da ima ljuljaške, tobogane, bazen sa lopticama, prostor da se dete penje, takođe mora da ima razne tektilne stvari na podu, ali iigračke, svetleće, zvučne, teške, lake, velike, male kako bi stimulisala čulo dodira, vida, sluha, ravnotežu, propciocepciju.

Sastavni deo sobe mora biti i roditelj, mama ili tata.

Zašto je roditelj obavezan?

Roditelj je obavezan u senzornoj sobi zato što je roditelj najveća podrška svome detetu i dete prevazilazi neke problematične stvari isključivo uz pomoć roditelja.
Drugi razlog zašto je roditelj obavezan na tretmanu jeste zato što roditelj na tretmanu dobija objašnjenja i smernice kako on da se ponaša u određenim situacijama i tako pomogne svom detetu.

Šta se postiže terapijom?

Efekti terapije su brojni i uključuju sve aspekte detetovog razvoja.

Dete će naučiti samoregulaciju. Da se samo reguliše i da ga ne preplave emocije bes, ljutnje, plakanja…

Pobonjšati pažnju, poboljšati ravnotežu, motorno biti spretnije, poboljšati ili naučiti da se igra, bolje jesti, poboljšati socijalizaciju, biti fleksibilnije na promene, osetiti svoje telo, znati šemu tela, razviti praksiju, sled… ukratko dovesti senzorni sistem u balans i imati pažnju za učenje novih stvari, poboljšati govor, igru, druženje, ishranu…

Senzorna terapija i govor

Kao posledica problema senzorne integracije nastaju problemi sa govorom u vidu kašnjenja u progovaranju, nepravilnog izgovora svih glasova, siromašnog rečnika, ali i problemi jezika.

Do kašnjenja u progovaranju dolazi zbog više razloga. Direktna veza jeste hiperosetljivost dece jer u ustima imamo dosta taktilnih receptora. Dete ne pomera jezik zbog tih problema što direktno utiče na razvoj govora. Kada progovore, deca govore bez precizne modulacije glasa tj. postavljanja jezika u odgovarajući položaj te tako govor čine nerazumljiv za okolinu.
Druga veza jeste problemi vestibularne prirode. Početak sistema za ravnotežu se nalazi u srednjem uhu i direktno je povezano sa čulom sluha i govorom.
Propriocepcija i problemi propciocepcije su sledeći razlog kašnjenja. Kao posledicu daju nemogućnost jasnog izvođenja pokreta zbog ne postojanja svesti gde se koji deotela nalazi i lošeg tonusa mišića.

Siromašan rečnik nastaje kao posledica izostanka senzornog iskustva zbog senzornih problema. Senzorno iskustvo je osnov za učenje. Zato nastaje siromašan rečnik i učenje bez iskustva, napamet koje se lako zaboravlja.

Za koga je senzorna terapija?

Senzorna terapija je za svu decu kod kojih postoje ove smetnje i dobra osnova za ostale terapije.
Deca koja imaju bilo kakav dodatni problem u razvoju ili neku dijagnozu po pravilu imaju i izražene senzorne smetnje te se često senzorna terapija vezuje za autizam.

Senzorna soba kao trend

Mi danas imamo senzornu sobu kao trend. Međutim treba biti oprezan i raspitati se. Senzorna soba u kojoj govore o stimulaciji čula bez priče o razvoju spodobnosti deteta nije izbor.

Senzorna soba sa „sjajem“ i „šljokicama“ takođe nije izbor.

Senzorna soba bez terapeuta takođe nije izbor. Kad je u pitanju terapeut svakako će svi reći da su stručni, ali…

Senzorna soba bez terapeuta može napraviti čak i štetu. Budite oprezni.

Da li je senzorna soba igraonica?