Progovori

Ako Vaše dete:
• ima više od 2 god i ne govori ili malo govori za svoj uzrast
• ne razume govor
• ili Vi njega ne razumete

Onda je ovo program za Vas!

Prva reč je nešto što jedva čekamo i čemu se najviše radujemo. Prva reč se javlja oko prvog rođendana i svi se nadaju da će biti prvi koje će dete pozvati. Da li će biti TATA, MAMA, BABA, DEDA, svi željno isčekuju. Ali niko ne očekuje da će izostati ili kasniti i šta onda…

Kako se razvija govor kroz faze?

Razvoj govora je proces koji počinje od momenta rođenja i nastavlja se kroz detinjstvo. Osnovne faze razvoja govora:
1. Faza percepcije (0-2 meseca): Najranija faza razvoja govora je faza percepcije. U ovom periodu, beba još uvek ne proizvodi zvukove, ali sluša i razlikuje različite zvuke. To joj pomaže da razvije sposobnost da razlikuje zvuke jezika koji se govori u njenom okruženju.
2. Proizvodnja zvukova (2-6 meseci): U ovoj fazi, beba počinje da proizvodi zvukove, najčešće gugutanje. To je način da se vežbaju mišići grla i jezika i razvijaju se motoričke sposobnosti potrebne za kasniju proizvodnju zvukova govora.
3. Brbljanje (6-12 meseci): U ovoj fazi, beba počinje da proizvodi udvostručene zvukove – kao što su “ba-ba-ba”, “da-da-da”, “ma-ma-ma”. Ovi zvukovi su jednostavni, ali pomažu bebi da uči kako da koordiniše mišiće usana i jezika.
4. Proizvodnja reči (12-18 meseci): U ovoj fazi, beba počinje da proizvodi proste reči kao što su “mama” i “tata”. To je pokazatelj da su njeni mišići usana i jezika dovoljno jaki da proizvedu složenije zvukove govora.
5. Razvoj rečnika (18-24 meseci): U ovoj fazi, beba počinje da proširuje svoj rečnik i da uči nove reči. Na uzrastu od 24 meseca dete ima rečenicu od 3 reči.

Razvojne sposobnosti koje beba treba da razvije pre prve reči

Pre nego što dete počne da govori, potrebno je da razvije neke sposobnosti koje će mu pomoći u komunikaciji i razumevanju govora. Evo nekih od tih sposobnosti:
1. Pažnja – dete treba da može da fokusira svoju pažnju na okruženje i da prati zvuke, pokrete i druge objekte.
2. Sposobnost da razvije motoričke veštine – Dete treba da razvije motoričke veštine, kao što su mimika, gestovi i kretanje usta i jezika, koje su neophodne za proizvodnju govora.
3. Recipročna komunikacija – dete treba da može da razmenjuje informacije sa drugima, kao što su pogledi, osmesi, pokazivanje i razmena predmeta.
4. Razvoj sluha – dete treba da ima dobar sluh, koji mu omogućava da čuje zvuke, glasove i izraze i da ih razlikuje.
5. Pamćenje – dete treba da može da zapamti reči, zvuke i izraze i da ih povezuje sa odgovarajućim predmetima i događajima.
6. Razvoj fine motorike – dete treba da razvije finu motoriku, koja je potrebna za korišćenje usta i jezika za govor i za korišćenje ruku i prstiju za pisanje i crtanje.
7. Sposobnost da razumete simbole – Dete treba da razvije sposobnost da razume simbole, kao što su znaci, slike, boje i oblici. Ovo je važno jer govor takođe koristi simbole za predstavljanje reči i ideje.
8. Sposobnost da razume kontekst – Dete treba da razvije sposobnost da razume kontekst, što omogućava da razume značenje reči u različitim situacijama.

Veliki broj sposobnosti se razvija pre prve reči koja je kruna tog razvoja.

Značaj progovaranja na vreme

Progovaranje na vreme je važno za razvoj detetovih komunikacionih sposobnosti i jezika. Evo nekoliko razloga zašto je važno da dete progovori na vreme:
1. Razvoj komunikativnih veština – Govor je najvažnija forma komunikacije u ljudskom društvu. Progovaranje na vreme doprinosi razvoju komunikativnih sposobnosti deteta i omogućava mu da izrazi svoje potrebe i želje.
2. Bolje razumevanje sveta oko sebe – Progovaranje na vreme pomaže detetu da bolje razume svet oko sebe i da uči o njemu. Kada dete ne može da izrazi svoje misli i ideje, to može da utiče na njegov razvoj i kvalitet života.
3. Kognitivni razvoj – Govor igra važnu ulogu u kognitivnom razvoju, koji uključuje mišljenje, učenje i razumevanje sveta oko sebe. Rano razvijen govor omogućava detetu da se brže razvija u ovim oblastima.
4. Podržava učenje – Progovaranje na vreme je neophodno za učenje i školovanje. Deca koja ne progovore na vreme često imaju teškoće u učenju i školovanju, što može da utiče na njihovu karijeru kasnije u životu.
5. Razvoj socijalnih veština – Kada dete progovori, to mu omogućava da učestvuje u društvu i da razvija socijalne veštine. Deca koja ne progovaraju na vreme često imaju teškoće u usvajanju socijalnih normi i veština, što može da utiče na njihovu sposobnost da se uklope u društvo kasnije u životu.
6. Razvoj samopouzdanja – Kada dete progovori na vreme, to mu daje samopouzdanje da izrazi svoje misli i ideje. Deca koja ne progovaraju na vreme mogu da se osećaju nezadovoljno i frustrirano, što može da utiče na njihovo samopouzdanje.

Šta se dešava ako osoba ne progovori?

Osobe koje ne govore mogu se suočiti sa različitim problemima u zavisnosti od uzroka zbog kojih ne govore. Neki od problema koji se mogu javiti su:

1. Poteškoće u komunikaciji: Očigledno, najveći problem osoba koje ne govore su poteškoćama u komunikaciji sa drugim ljudima. To može otežati svakodnevne aktivnosti, poput komunikacije sa drugima, kupovine, traženja informacija, pa čak i jednostavnih aktivnosti kao što su pozdrav i upoznavanje novih ljudi.

2. Socijalna izolacija: Osobe koje ne govore mogu se osećati izolovano od društva, jer često ne mogu učestvovati u razgovorima i aktivnostima koje zahtevaju verbalnu komunikaciju. To može uticati na njihovo samopouzdanje i kvalitet života.

3. Frustracija i anksioznost: Osobe koje ne govore mogu se osećati frustrirano i anksiozno zbog nemogućnosti da izraze svoje misli i potrebe. Ovo može dovesti do problema sa samopoštovanjem, anksioznosti, depresije i drugih psiholoških problema.

4. Problemi u zapošljavanju: Osobe koje ne govore mogu se suočiti sa problemima u pronalaženju posla zbog svojih poteškoća u komunikaciji.

5. Diskriminacija i stigmatizacija: Osobe koje ne govore mogu se suočiti sa diskriminacijom i stigmatizacijom zbog svojih poteškoća u komunikaciji. To može dovesti do izolacije i osećaja neadekvatnosti

Kako prepoznati probleme sa progovaranjem?

Postoji nekoliko znakova koji ukazuju na moguće kašnjenje u razvoju govora kod dece. Neki od ovih znakova uključuju:

1. Beba ne pravi zvukove: Do 2-3 meseca starosti, većina beba počinje da proizvodi zvukove poput gukanja i smejanja. Ako beba ne proizvodi ove zvukove, to može biti znak problema sa sluhom ili drugih problema sa razvojem.

2. Beba ne reaguje na zvukove: Do 6 meseci starosti, većina beba reaguje na zvukove oko sebe okretanjem glave ili pogledom. Ako beba ne reaguje na zvukove, to može ukazivati na probleme sa sluhom.

3. Nedostatak reči: Do godinu dana starosti, većina dece počinje da koristi pojedinačne reči poput “mama” ili “tata”. Ako dete ne koristi pojedinačne reči do ovog uzrasta, to može biti znak kašnjenja u razvoju govora.

4. Izostanak pokaznog gesta: pokazni gest se javlja oko 10 meseci i njegov izostanak može ukazivati na porećaj razvoja.

5. Poteškoće u razumevanju: Deca koja kasnije progovaraju mogu imati poteškoće u razumevanju govora i komunikacije sa drugim ljudima. Ovo može biti vidljivo u poteškoćama sa praćenjem jednostavnih uputstava ili razumevanjem osnovnih pojmova.

Važno je napomenutida ako roditelji primete bilo koji od ovih znakova, trebalo bi da potraže savet stručnjaka kako bi procenili razvoj govora deteta i eventualno započeli terapiju govora ako je to potrebno.

Šta su posledice kasnog progovaranja?

Kasnije progovaranje kod dece može dovesti do različitih posledica, a ove posledice mogu varirati u zavisnosti od uzroka kašnjenja u govoru i težini kašnjenja. Neka od potencijalnih dugoročnih posledica kašnjenja u govoru kod dece uključuju:

1. Poteškoće u školi: Kasnije progovaranje može dovesti do poteškoća u učenju i čitanju. Ove poteškoće mogu biti povezane sa smanjenim rečnikom i poteškoćama u razumevanju složenih rečenica.
2. Problemi sa socijalizacijom: Kasnije progovaranje može dovesti do problema sa socijalizacijom i interakcijom sa drugom decom. Deca koja kasnije progovaraju često imaju manji rečnik i poteškoće sa razumevanjem složenih rečenica što ih čini teže da se prilagode u društvenim situacijama.
3. Poteškoće u izražavanju: Kasnije progovaranje može dovesti do problema sa izražavanjem misli i potreba. Ovo može dovesti do frustracije i poteškoća u komunikaciji.
4. Problemi sa samopoštovanjem: Kasnije progovaranje može dovesti do poteškoća u razvoju samopoštovanja i samopouzdanja. Deca koja kasnije progovaraju mogu se osećati frustrirano i neadekvatno zbog poteškoća u komunikaciji i interakciji sa drugim decom.

Važno je da se deca koja kasnije progovaraju pažljivo posmatraju i dobijaju adekvatnu podršku i pomoć kako bi se prevazišle eventualne poteškoće koje se mogu pojaviti.

Šta raditi?

Izostanak prve reči je poslednji alarm kada treba reagovati i tražiti pomoć logoreda.

1. Pozvati logopeda
2. Zakazati pregled
3. Ići na tretman za stimulaciju progovaranja

Naš program PROGOVORI sadrži:

• Pregled
• Savetovanje roditelja
• Tretman

Na pregledu proveravamo celokupan dečiji razvoj od rođenja do danas. To radimo kroz razgovor sa roditeljima,posmatranje deteta i interakciju sa detetom.

Na osnovu svih podataka dajemo dalje smernice da li je dete za naš program PROGOVORI,dajemo savete roditeljima, upućujemo na dodatne preglede ako je to potrebno.

Šta mi radimo?

Kada smo ustanovili gde se dete tačno razvojno nalazi i koje sposobnosti treba da razvijamo pravimo plan tretmana.

Krajnji cilj tretmana jeste progovaranje. To je proces do koga stižemo korak po korak.

Svako dete je individualno te je i svaki tretman individualan i prilagođen potrebama i razvojnim sposobnostima deteta.

Program je kombinacija više metoda rada, ogromnog iskustva i individualan kako bi najbrže podržali dete i njegov razvoj.

Program PROGOVORI uključuje i SENZORNE TRETMANE jer vrlo često su senzorni problemi uzrok kašnjenja u govoru.

Tretman se radi kroz IGRU i KRETANjE u SOBI OPREMLjENOJ za to.

Vodimo računa o emocijama deteta i posmatramo dete kao celinu…
Svako dete će proći kroz faze tretmana gde ce naučiti samoregulaciju,postavljanje granica,pažnju,naučiti model slušanja,imitaciju,model recipročne komunikacije, naučiti“uključiti mozak“ samo inicirati i voditi igru, kreativno misliti,oglašavati se vokalno, razumeti i imenovati pojmove….

Ako primetite da postoji kašnjenje u govoru imate dve mogućnosti:
1. Da se obratite logopedu
2. Da sve ignorišete

Moguća opravdanja

Vrlo često čujem od roditelja „ i ja sam kasno progovorio“…To svakako jeste genetika ali ako znamo posledice kasnog progovaranja i značaj govora zašto puštati dete da i ono kasno progovori.

„išli smo kod pedijatra i on je rekao da još sačekamo“ . Da vi ste tražili savet međutim vaša briga za govor vašeg deteta nije prepoznata. Stručnjak za govor je logoped i zati idite kod njega na pregled i savet za govor. Zašto da čekamo? Ako dete nema govor do 2 godine nema više čekanja. Vreme je za stimulativni rad kod logopeda.

„Lenj je“, „mali je“, „nije spreman“ to isto ne postoji, postoji samo neki problem. Možda bi neko rekao čekaj „možda počne“. Ok .možda počne samo dete da govori a šta ako ne počne a godine bitne za razvoj su prošle…šta onda???

Zato je bitno krenuti na vreme!

Šta dobijate terapijom?

Terapija govora za decu koja imaju kašnjenje u razvoju govora može biti veoma korisna. Terapija govora može pomoći deci da razviju veštine u komunikaciji i izražavanju misli, što može poboljšati njihovo samopouzdanje i socijalnu veštinu. Evo nekih od prednosti terapije govora:
1. Poboljšana sposobnost izražavanja i razumevanja govora: Terapija govora fokusira se na poboljšanje sposobnosti deteta da izgovara reči i fraze, kao i da razume šta mu se govori.
2. Poboljšanje igre: dete će naučiti da se igra samo i sa drugom decom i tako poboljšati i svoju socijalizaciju.
3. Poboljšana komunikacija: Kroz terapiju govora možete naučiti nove načine komunikacije, što može poboljšati njihovu sposobnost da se povežete sa drugima.
4. Poboljšano samopouzdanje: Kada deca počnu da vide napredak u svojim govornim veštinama, to može poboljšati njihovo samopouzdanje i osećaj samopoštovanja.
5. Poboljšano socijalno ponašanje: Dete koje ima poteškoće u govoru može doživeti poteškoće u interakciji sa drugima. Terapija govora može pomoći detetu da se bolje integriše u društvo i da se oseća ugodnije u društvenim situacijama.

6. Poboljšana akademska uspešnost: Dobra komunikacija ključna je za akademski uspeh, jer se učenje uglavnom odvija preko verbalnih komunikacija. Kada se poboljšaju govorne veštine, dete može imati koristi u svim oblastima akademskog života.

Ukratko, terapija govora može pomoći deci da se bolje integrišu u društvo, poboljšaju svoje govorne veštine i osećaju bolje u vezi sa sobom, što može imati pozitivan uticaj na sve aspekte njihovog života.

Kako roditelji mogu pomoći kod progovaranje?

Evo nekoliko saveta koje možete primeniti kod kuće kako biste podstakli razvoj govora kod svog deteta:

1. Razgovarajte sa detetom: Iako vaše dete možda neće odgovarati, važno je da razgovarate sa njim tokom dana. Pričajte o aktivnostima koje radite, objašnjavajte šta radite i opišite svet oko vas..
2. Čitajte knjige: Čitajte knjige svom detetu svakodnevno. Birajte knjige sa slikama i kratkim rečenicama, koje su prilagođene uzrastu vašeg deteta. Čitanje knjige podstiče govor, ai vašem detetu će biti zabavno da gledate slike i slušate vas.
3. Slušajte muziku: Slušajte muziku sa svojim detetom i pevajte zajedno. To će pomoći u razvijanju govornih veština i može biti zabavno i opuštajuće za vas i vaše dete.
4. Igrajte se zajedno: Igranje je odličan način za podsticanje razvoja govora
5. Koristite jednostavne reči i rečenice: Kada razgovarate sa svojim detetom, koristite jednostavne reči i rečenice koje su prilagođene njegovom uzrastu. Ponavljajte reči kako biste pomogli svom detetu da ih zapamtite.
6. Pohvalite vaše dete: Kada vaše dete počne da govori, pohvalite ga i ohrabrite ga da nastavi. Recite mu koliko ste ponosni na njega i koliko ste srećni što možete da razgovarate zajedno.

Pravi trenutak je sada